Ljudi naručuju bilo šta, čak i iz restorana preko puta

Tekst članka se nastavlja ispod banera

Mostarac Almir Macić uposlenik je državne institucije, a u svoje slobodno vrijeme je kurir  koji radi isporuku kroz Glovo platformu. Kao dostavljač radi već devet mjeseci i više je nego zadovoljan. Razgovor sa njim smo uspjeli uraditi, tek nakon nekoliko pokušaja, jer narudžbe pristižu iz minute u minut, a u njegovom slučaju vrijeme je novac. Sve je krenulo kada je na internetu pronašao oglas za kurire, prijavio se i sve ostalo je možemo reći istorija.

Prvu narudžbu platio sebi

„Fino se može zaraditi“, počinje naš sagovornik,  što mu uz primarni posao predstavlja ne samo pristojnu zaradu, nego i nadprosječnu. Ovaj simpatični Mostarac prisjeća se kako je izgledala njegova prva narudžba.

„Prvu narudžbu sam sebi platio (smijeh). Naime, u Mostaru postoje ulice koje se isto zovu i imaju iste numeracije, orijentirane su sjever i zapad. E, ja sam ti baš prvu narudžbu otišao u suprotnom smjeru, lutao i tako izgubio više od pola sata. Onda sam nazvao naručioca i rekao mu šta mi se desilo, zamolio ga da ponovo naruči, a ja sam tu prvu narudžbu sebi kupio. Srećom da se nije naljutio. I to je bio moj prvi dan dok se nisam snašao sa aplikacijom i ulicama“, priča Almir.

Danas se Almir snalazi i više nego dobro. Mostar je mali grad, ljudi ga već znaju, a i on njih. Otkriva nam da bude i zanimljivih susreta sa poznatim ličnostima, pa onda iskoristi i priliku da napravi i poneki selfie. Osim što dobije fotografiju za uspomenu, nerijetko kaže, dobije i dobre napojnice.

„U 99% slučajeva dobijem bakšiš. Ljudi su nekako široke ruke da kažem i na nekoj dnevnoj bazi otprilike dobijem bakšiš u prosjeku 20 do 30 KM, mada ima i dana bez napojnica“, ističe naš sagovornik.

Sve je do vas

„Meni je ovo sjajno, jer mogu sam sebi odrediti koliko ću raditi, kada ću raditi, a samim tim i koliko ću zaraditi. Mogu raditi vikendom, a i ne moram. Dakle,  sve je do vas. Iskreno, kada ovako razmislim bolje je biti dostavljač, nego da po našem „ćelopeku“ kopam kanale“, zaključuje Almir.

Ljudi, kaže naš sagovornik, naručuju svašta. Bude i onih koji naruče pet kifli u pekari, a ima i onih koji naruče iz nekog restorana koji im je u blizini stana. Upravo jedan takav događaj prepričava Almir.

„Jednom mi je jedan čovjek naručio iz restorana hranu i ništa nije neobično, osim toga što se taj restoran nalazi odmah preko puta njegove zgrade i za tako malu razdaljinu plaća mi dodatno dostavu. Pitam ga ja, što niste otišli u restoran da jedete, mislim bezveze „bacate“ novac,  a on meni kaže: znaš šta prijatelju, dok bi ja sa djecom i ženom otišao do restorana, oni bi htjeli još neki dodatni sok i piće, usput bi kupili još ponešto i to bi me koštalo 50 maraka, ovako platim 30 i tebi platim dostavu i opet sam uštedio“, prisjeća se uz smijeh Macić.

Zvali su ga kaže da pređe u konkurencijsku kuću, ali nije pristao, jer je u Glovu zadovoljan profesionalnim odnosom i redovnom platom. S druge strane, ne trpi njegov primarni posao na kojem ispunjava sve svoje zadatke, pa ponekad i kolegama dostavi narudžbe. Osim kolegama, hranu i ostale artikle dostavi i vlastitoj ženi, koja ga ne bi mijenjala ni za jednog drugog dostavljača.  Almir kaže, da nije Glova mnoge divne ljude ne bi upoznao, a na pitanje do kada će se baviti poslom kurira odgovara brzo i samouvjereno: „Dok god Glovo postoji“.