Skupljajmo donacije za ratne reparacije

Tekst članka se nastavlja ispod banera

Vi ste mislili da su se u Hladnom Pivu dobro zajebavali kad su napravili pjesmu Cimerfraj... Činjenica je da ste vi mislili da se Nadrealisti šale kad su dijelili Sarajevo na istočno i zapadno. Činjenica je i da ste mislili da se Nadrealisti zajebaju i kad su pravili skeč o zagađenom zraku. E pa nisu.

Le Petit Prince #idrugi de Saint-Exuperyji

Znači Bakira nitko ne kuži, a on ima vrhunski plan. Ja ga kapiram, natužakat će se svih i onda će novci sami kapati, ili da se opet prisjetim vidovnjaka Nadrealista, da vam pravo kažem, ne moraju turisti ni dolaziti, samo neka spreme kuvertu s novcem. I eto ga za tili čas sto tisuća/hiljada radnih mjesta.

Ne sumnjam ja u argumente da je Srbija kriva, Amerika nikad nije napala nijednu nedužnu zemlju. Afganistan, Libija, Irak, umalo i Iran i normalno, Srbija. Prije rata mi smo ovdje pravili folksvagene, a Srbija jugiće, danas oni prave velike fijatiće, a mi... šta mi pravimo? Ništa mi ne pravimo, eto šta pravimo.

Prije rata mi smo imali Unis, Srbija je imala Vinjak. Sad oni imaju Teslu, a mi nemamo ni Zakon o vinu. U ladici stoji. Kupi prašinu. Prije rata oni su imali Bolji život, a mi Porodicu Milić. Sad oni imaju Andriju i Anđelku, a mi reprizu Lud, zbunjen, normalan. Prije rata oni su imali Cecu, a mi Lepu Brenu, a sad oni imaju i Cecu i Lepu Brenu i Mariju Šerifović i Željka Joksimovića, a mi samo Kolektivnu Dubiozu.

Prije rata mi smo išli u dijasporu u Njemačku, a sad smo se toliko srozali da evo čujem prije neki dan da mi je prijatelj otišao raditi na granici Francuske i Njemačke, a ovaj drugi, tačno me duša zaboli kad čujem da je, jadničak, otišao u Irsku. Irsku! Tko normalan ide kruha tražiti u Irskoj?!

Mislim, sasvim je jasno da su oni nas ratom degradirali do te mjere da... Evo, prije rata Srbija je imala Slobu, a mi Izetbegovića. Sad Srbija ima Vučića, a mi i dalje imamo Izetbegovića. Iz toga je sasvim jasno tko je koga ovdje... jel.

Ovo nije pravda i to se mora istjerati. Brat bratu, to nije ni bratstvo ni jedinstvo. I zato mi hoćemo ratne reparacije, dabome. Jer imamo apsolutno pravo na to.

Pare nisu problem, para nema

Nedvojbeno, revizija. I u reviziji će biti dokazano da oni nama moraju platiti odštetu. E sad, nije problem odrediti visinu odštete, ma koliko astronomska bila, uvjeren sam da Srbija nema toliko novca da to plati. Stoga moramo pronaći neko kompromisno rješenje. U naturi.

Mislim, mogu oni to nama isplatiti u fijatićima, ali tko normalan vozi fiata. Ne kaže se bez razloga da ako nemaš hobi, kupiš fiata. Znači, 500L ili bez L, nećemo. Recimo, mogli bi nas isplatiti u Teslama, što televizorima, što mobitelima. Ali opet, mi niti imamo 4G niti smo digitalni na erteve polju, i to je, mislim, rezultat što su oni nas u ratu, jel... Tako da nemamo koristi ni od njihovih mobitela ni televizora. S pravom ćete reći da ima Tesla i klime, ali klima se nama i bez Srbije. Dakle, tražimo dalje.

Metalac. U šerpama da nas plate! Što mislite? Davno su nama obećavali da ćemo jesti zlatnim kašikama. Šerpe bi bile dovoljna reparacija, i doista su kvalitetne, ali... Ne živi čovjek samo od šerpe, nego od svakog zalogaja hrane koji pojede. Lako je za šerpe, ali šta ćemo kuhati u njima?! Ne, ni to ne dolazi u obzir, kad čovjek bolje razmisli.

Da tražimo da nam vrate Brenu i Samardžića, opet i nije neki deal, sada kad su ostarili.

Znam! Ako Srbijanci išta dobro znaju napraviti, onda su to slatkiši i suho meso. Fino neka nas isplate u kesama, da, baš ono kao kad ideš u goste nekome pa spremiš kesu. Clipsy grickalica, Župa Aleksandrija keksića i nakoso narezanog Zlatiborca, pa Vinjaka, Lava, jel, i Knjaza Miloša nezaobilazno. Po glavi stanovnika dosta jedna kesa mjesečno. A mi ćemo njima oprostiti kad se dovoljno naprimamo, jel, kom’ domaćice, kom’ kobas’četine.

Nije Bakir lud

Da zaključimo, Bakir nije blesav i stvarno mi nije jasno što se svaki ubogi beha političar ljuti na njega. Čovjek ima viziju i u toj viziji mi živimo k’o Norvežani od nafte i struje. Samo ćemo mi od reparacija za ratne zločine.

I kad bolje razmislim, budući da prema onoj Bajaginoj (eto, vidiš, oni još imaju Bajagu, a nama su i Bombaj štampa i Plavi orkestar i Crvena Jabuka i Željko Bebek pobjegli u izbjeglištvo) u nas svakih 50 ljeta izbije rat, možda ne bi bilo zgoreg da se formira kakav prepaid bon za ratne zločine, neki kao haaški vaučer, tako da unaprijed isplaniraš koliko si sposoban reparirati štetu. Što reče ovaj drug moj (kojeg neću imenovati jer ima jedinstveno ime), da uvedemo i popust za redovite platiše, nešto kao loyalty club za ratne zločince.

I kad to već bude uvedeno, onda mogu odmah krenuti wannabe okupatorske sile skupljati donacije za nekad sljedeći rat kampanjama “Make (umetni ime) great again!” ili “Skupljajmo donacije za ratne reparacije!”