Žene iz BiH nude surogat majčinstvo: Najviše iz Banja Luke, a slijede Mostar i Zenica

Tekst članka se nastavlja ispod banera

Su­ro­gat majčin­stvo u BiH je i da­lje za­bra­nje­no za­ko­nom, ali se još uvijek, po sve­mu su­deći ile­gal­no, nu­di putem in­ter­ne­ta, gdje je čak osam žena iz BiH re­gis­tro­va­no kao su­ro­gat maj­ke, pišu Nezavisne novine.

Na naj­po­zna­ti­joj međuna­ro­dnoj stra­ni­ci za su­ro­gat majčin­stvo "fin­dsur­ro­ga­te­mot­her.com" možemo pro­naći surogat maj­ke iz bi­lo ko­je države i re­gi­ona, pa ta­ko i iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. 

Osam žena iz BiH nudi surogat majčinstvo

Pri ulas­ku na sajt možemo vi­dje­ti da osam žena nu­di ove uslu­ge u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, od ko­jih je većina iz Ba­nja Llu­ke, dok su os­ta­le iz Ze­ni­ce, Do­bo­ja, Tu­zle i Mos­ta­ra, pišu Nezavisne novine. 

Pri ulas­ku na stra­ni­cu možete oda­bra­ti državu i re­gi­on, a da­lje možete bi­ra­ti čak ra­su maj­ke, bo­ju ko­se, te dru­ge spe­ci­fi­ka­ci­je, pa čak i to da li su pu­šači ili ne.

Sve ovo im­pli­ci­ra da par iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne u ne­ko­li­ko kli­ko­va može doći do ovih in­for­ma­ci­ja.

Da­lje možete ove po­ten­ci­jal­ne maj­ke sor­ti­ra­ti i po "ni­vou nji­ho­ve akti­vnos­ti" na saj­tu. Ne­ke su po­slje­dnji put bile akti­vne pro­šle go­di­ne, a ne­ke ni­su ula­zi­le u svoj pro­fil od 2015. U sva­kom slučaju, pri ulas­ku na nji­ho­ve pro­fi­le mo­gu se vi­dje­ti ne­ke spe­ci­fi­ka­ci­je, kao i pi­ta­nje da li tre­nu­tno sto­je u po­ložaju "po­ma­ga­nja po­ro­di­ci".

Da li je itko za­is­ta tražio uslu­ge ovih žena, ni­je po­zna­to, ali u sva­kom slučaju nji­ho­vo pos­to­ja­nje po­teže pi­ta­nje su­ro­gat majčin­stva u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, odno­sno Re­pu­bli­ci Srpskoj.

Surogat majčinstvo zabranjeno zakonom

U Srpskoj je su­ro­gat­stvo za­bra­nje­no za­ko­nom, te je pi­ta­nje po­tpo­mo­gnu­te oplo­dnje re­gu­li­sa­no važećim Za­ko­nom o li­ječenju ne­plo­dnos­ti bi­ome­di­cin­ski po­tpo­mo­gnu­tom oplo­dnjom.

Ka­ko je ovim za­ko­nom pro­pi­sa­no, u pos­tup­ci­ma oplo­dnje do­zvo­lje­no je ko­ri­šte­nje vlas­ti­tih pol­nih ćeli­ja bračnih i van­bračnih par­tne­ra, odno­sno do­zvo­lje­na je ho­mo­lo­gna oplo­dnja.

"Za­bra­nje­no je da­ri­va­nje pol­nih ćeli­ja, pol­nih tki­va i em­bri­ona ko­je nije obav­lje­no između bračnih dru­go­va, odno­sno van­bračnih partnera, a za­bra­nje­no je i da­ri­va­nje ljud­skih em­bri­ona za pri­mje­nu pos­tu­pa­ka bi­ome­di­cin­ske po­tpo­mognute oplo­dnje", sto­ji u ­tom za­ko­nu.

Su­ro­gat majčin­stvo je, pre­ma slo­vu ovog za­ko­na, izričito za­bra­nje­no, a za­bra­nje­na je i bi­lo ka­kva re­kla­ma­ci­ja obja­vom ja­vnog ogla­sa ili na bi­lo ko­ji dru­gi način.

Uslu­ge rađanja dje­te­ta za dru­gog se ne smi­ju ni ugo­va­ra­ti, te svi ugo­vo­ri, spo­ra­zu­mi ili dru­gi pra­vni po­slo­vi o rađanju dje­te­ta za dru­gog su ni­šta­vni.

Pos­to­ja­nje ove in­ter­net pla­tfor­me po­teže i pi­ta­nje da li je su­ro­gat majčin­stvo ne­što što je pa­ro­vi­ma po­tre­bno. Odno­sno da li bi se oni odlučili na ovaj ko­rak i da jes­te le­gal­no.

Ka­ko stručnja­ci tvrde, pos­to­je načini rje­šava­nja ovog pi­ta­nja, odno­sno pos­to­je vi­do­vi van­tje­le­sne oplo­dnje ko­ji ­su le­gal­ni i re­gu­li­sa­ni, te pa­ro­vi ko­ji ne mo­gu da do­bi­ju di­je­te ima­ju za­ko­nom re­gu­li­sa­ne mo­gućnos­ti da to os­tva­re.

Ka­ko je za "Ne­za­vi­sne" ka­za­la Ale­ksan­dra Go­ve­da­ro­vić, spe­ci­ja­lis­tkinja gi­ne­ko­lo­gi­je i aku­šer­stva, u te­ori­ji bi su­ro­gat majčin­stvo po­mo­glo žena­ma ko­je ne­ma­ju ma­te­ri­cu, te ne mo­gu da no­se di­je­te. 

Etička dilema

Po­red to­ga, u država­ma u ko­ji­ma je ovo le­gal­no, pi­ta­nje su­ro­gat­stva su pred­sta­vi­li vi­še kao pi­ta­nje po­mo­dar­stva ne­go kao pitanje kraj­nje nužde ili stvar ve­li­ke po­tre­be.

Ka­ko se is­tiče, stru­ka o ovom pi­ta­nju ne­ma de­fi­ni­ti­van stav, jer ne­ma mno­go pa­ro­va ko­ji se ra­spi­ta­ju, traže ili ra­zmiš­lja­ju u ovom prav­cu.

"Pre­vi­še je ov­dje etičkih pi­ta­nja i mo­ral­nih di­le­ma za na­šu sre­di­nu", ka­za­la je Go­ve­da­ro­vićeva.

S ovom te­mom Go­ve­da­ro­vićeva is­tiče značaj do­ni­ra­nja jaj­nih ćeli­ja, ko­je bi pri svom re­gu­li­sa­nju žena­ma bi­lo od ve­li­kog značaja.

"Ovo bi se odno­si­lo na žene ko­je ne­ma­ju svo­je jaj­ne ćeli­je ili žene pre­ko 40. go­di­ne kod ko­jih ne možemo do­bi­ti ade­kva­tne ćeli­je ni em­bri­one", ka­za­la je ona.

Nema zahtjeva za donaciju jajnih ćelija, a ni donatora 

S tim u ve­zi, ni zah­tje­va za do­na­ci­ju jaj­nih ćeli­ja u BiH još ni­je bi­lo, a ka­ko do­da­je Go­ve­da­ro­vićeva, ne­ma ni do­na­to­ra.

Ka­ko su stručnja­ci obja­sni­li, su­ro­gat majčin­stvo je za­mje­na za ma­te­ri­cu. Ov­de je­dan par­tner, odno­sno žena da svo­je jaj­ne ćeli­je, a dru­gi par­tner, odno­sno muž ili van­bračni par­tner da svo­je sper­ma­to­zo­ide, od ko­jih nas­ta­ne em­bri­on ko­ji se pos­ta­vi u ma­te­ri­cu dru­ge žene ko­ja će ovu tru­dnoću da no­si.

Zbog pi­ta­nja da li je bi­lo ini­ci­ja­ti­va u smje­ru stav­lja­nja su­ro­gat­stva pod za­kon­ske okvi­re , Nezavisne su iz Ministarsrtva zdravstva o socijalne zatite RS-a, tražilile odgovor.

"Ri­ječ je o mul­ti­re­sor­nom pi­ta­nju i složenoj pro­ce­du­ri ko­ja se ne odno­si is­ključivo na zdrav­stvo i ni­je do­zvo­lje­na u većini ze­ma­lja, uključujući re­gi­on", po­ručili su iz na­dležnog mi­nis­tar­stva. ***