Tekst članka se nastavlja ispod banera
Pitanje koje se često postavlja prije početka Olimpijskog turnira. Zbog čega je interes za nogometni turnir mali? Kako to da od svih kolektivnih sportova ili ako hoćete kako volimo reći, sportova s loptom, imamo najmanji interes za nogometom na Olimpijskim igrama. Skoro nikakva najava, jako malo utakmica u programu, tek tamo od polufinala, nekad samo finale. Ali je jednostavno tako.
Na svakom turniru je bilo velikih imena
Teško je pronaći pravi odgovor, neko objašnjenje koje bi se moglo prihvatiti kao razumno. Jednostavno, kada se priča o nogometu na Olimpijadi i onom koji nam je svakodnevica, stječe se dojam da govorimo o amaterizmu i profesionalizmu. OK, znamo da se radi o mladim selekcijama koje mogu biti pojačane iskusnim igračima, ali pogledajte recimo sastav Španjolske iz Berlina i onaj koji je izgubio finale prije tri godine u Japanu
Brazil je slavio 2:1, za Španjolsku su igrali Unai Simón, Pau Torres, Cucurella, Merino, Pedri, Olmo, Oyarzabal, vodio ih je De La Fuente. Za Brazil su igrali Dani Alves, Douglas Luiz, Richarlison.
Zlato osvajali Neymar, Messi
Pet godina ranije, na jednoj strani su bili Marquinhos, Gabriel Jesus, Neymar, Rafinha, na drugoj Süle, Brandt, Gnabry. U Londonu je Meksiko šokirao favorizirani, jaki Brazil, dok su prije osam godina dominirali Argentinci. Messi, Di María, Agüero, Mascherano, Gago, Riquelme, strašna ekipa koja je uzela dva zlata zaredom.
U Sydneyu su bez zlata ostali Xavi, Albeda, Puyol. Eto'o, M'Boma, Lauren su bili bolji. O Atlanti, turniru, Super Orlovima priče su ispričane. Dovoljno je pogledati polufinale i finale. Nigerija je dobila Brazil u polufinalu 4:3, Argentinu u finalu 3:2. Hernán Crespo i Bebeto, su bili najbolji strijelci, igral su još Ronaldo, Kanu, Babayaro, Okocha.
Jugoslavija igrala dobro na Olimpijadi
Finale u Barceloni je 1992 bilo sjajno. Kiko je pogodio u 91. minuti za 3:2. Kada pogledate sastav Španjolske sve je jasno. Od Cañizaresa i Guardiole, do Kika i Luisa Enriquea. I mogli bi se tako vraćati u prošlost. Kada je ipak, Olimpijski turnir imao veliku težinu, posebno do 1960. godine, kada smo dobili Europsko prvenstvo. Na Olimpijskim igrama, tamo dvadesetih godina smo imali jaki Urugvaj kojeg su mnogi smatrali najboljom selekcijom na svijetu
Mađari su imali svoje godine, Sovjetski Savez, također, dok je svoje slabe najbolje rezultate Jugoslavija ostvarila upravo na Olimpijadi. Pet medalja ukupno je osvojeno. Jedno zlato, tri srebra zaredom uz broncu iz Los Angelesa.
Tko igra u Francuskoj?
Na turniru u Francuskoj, domaću selekciju će voditi Thierry Henry, kapetansku traku nosi Alexandre Lacazette, na klupi Amerikanaca
je Marko Mitrović, Španjolci idu s mladom postavom, tu je čak i Pau Cubarsí iz Barcelone. Dečko ima 17 godina. Javier Mascherano je izbornik Argentine. Ako ste gledali Svjetsko prvenstvo (U17), tamo ste mogli vidjeti Claudija Echeverriju, na kojeg računa Mascherano. Pablo Solari, Ezequiel Fernández su igrači na koje svakako treba obratiti pažnju. Vidjet ćemo što će nam ponuditi Maroko, Ukrajina, Japan. Materijala ima dovoljno, ali opet da se vratimo na početak priče. Finale će se gledati, sve ostalo će ostati daleko ispod košarke, rukometa, vaterpola, odbojke, tenisa...
